U jednoj našoj poznatoj kompaniji iz oblasti proizvodnje hrane primetili su da imaju neslaganje između onoga što se proizvede i onoga što se naplati. Čitav sistem bezbednosti se zasnivao na fizičkom obezbeđenju koje im je pružala uslužna firma kao i poverenju u ljude (zaposlene). Takođe, za opštu bezbednost je bio zadužen menadžer odgovoran za bezbednost i zdravlje na radu, koji je, to obavljao kao dodatni, opterećujući posao. Pokušali su sami, zajedno sa rukovdiocem fizičkog obezbeđenja, da reše problem. Tada su videli da problema ima još, i više nego što su u prvi mah predpostavljali. Zato je menadžment kompanije procenio da im je potrebna nezavisna procena u vidu detaljne analize stanja bezbednosti  sa predlogom rešenja.

Procena koja je usledila pokazala je da u kompaniji postoji sistematsko, dugotrajno, gotovo „tradicionalno“ potkradanje, od „sitnog“ iznošenja par komada proizvoda od strane radnika, do organzovanog potkradanja pravljenjem velikih „viškova“ i iznošenja toga kamionima.

Na osnovu prikupljenih informacija naši procenitelji su utvrdili žarište problema i da u korenu leži, pre svega, loša organizacija rukovođenja i organizacije posla. Uočeno je da se problemi sa nižih nivoa rukovođenja prebacuju na više i oni tako zatrpavaju i stvaraju uslovi da se krađe i prevare „ne vide“. Brojanje gotovih proizvoda obavljano je praktično ručno, bez nadzora i kontrole što je omogućavalo nesmetano pravljenje viškova. Procenjeno je da najmanje 2% gotovih proizvoda dnevno nestaje kroz krađe, što je na godišnjem nivou činilo štetu od oko milion evra. Veliko poverenje omogućavalo je izvršiocima da povećavaju realne tehnološke rasture. Takođe, uočeno je da u potkradanju učestvuju i radnici obezbeđenja. Rukovodilac obezbeđenja, inače vrlo uporan i profesionalan, inicijator sprečavanja ovih krađa i prevara, u prvi mah nije poverovao u tu tvrdnju. Sticajem okolnosti nedugo posle obavljene procene pretpostavka se potvrdila. Policija je, u okviru svoje akcije na suzbijanju nelegalne trgovine, uhapsila više radnika iz proizvodnje koji su nelegalno iznosili proizvode, ali i trojicu radnika obezbeđenja koji su im to i omogućavali. Utvrđen je da se postojeći sistemi tehničke zaštite (video-nadzor) i sistem evidencije radnog vemena i obračuna plata praktično ne koriste. Zbog velikog broja izuzetaka (svi rukovodici smatrali su da njih treba izuzeti) sistem evidencije radnog vremena je bio formalan i niko ga nije uzimao ozbiljno. Video-nadzor niko nije pratio a delom je bio i neupotrebljiv.

Predlogom rešenja obuhvaćen je spektar mera, postupaka i konkretnih rešenja: organizacija, ciljevi i zadaci organa unutrašnje kontrole – bezbedosti, zaduženog za upravljanje poslovima bezbednosti; predlog poboljšanja bezbedosti ljudskih resursa;  predlog nadogradnje i korišćenja svih sistema tehničke kontrole sa potrebnim taktičkim uputstvima korišćenja; izrađen je elaborat – plan  fizičkog obezbeđenja (kompletno uputstvo sa pojedinačnim, konkretnim zadacima izvršiocima, uključujući i evidencije); predložene su konkretne mere kontrole i nadzora kritičnih tačaka i procesa; predloženo je i povećanje davanja za uslugu fizičkog obezbeđenja, kako bi redovne plate radnicima fizičkog obezbeđenja bile stimulativne ali i uvođenje stimulativnih bonusa za svaki otkriveni slučaj krađe, što je i prihvaćeno. Neke od mera su odmah i primenjene što se odmah odrazilo „na povećenje“ stanja zaprimljene robe iz proizvodnje u magacinima, smanjenje tehnološkog rastura, čak ispod onoga što su do tada smatrali normalnim.

Ukupna cena za opisanu uslugu bila je ispod vrednosti dnevene štete koju je ova proizvodna kompanija imala.