O bezbednosnim pojmovima


Bezbednost je stanje, funkcija i organizacija.

Uopšteno, bezbednost predstavlja stanje nepostojanja opasnosti ili zaštićenosti, ali i ukupost aktivnosti (procesi) na zaštiti tog stanja. 

Bezbednost kao funkcija poslovanja 
je organizovani skup poslova kojima se štiti određeni subjekat odnosno vrednost (kompanija, delatnost i sl.), pre svega njegovi vitalni delovi, od nosilaca svake  nelegalne i sa poslovima ili aktivnostima tog subjekta nespojive delatnosti, unutar ili izvan njega i obezbeđuju potrebni (optimalni) bezbednosni uslovi planiranjem, organizovanjem, realizovanjem i kontrolom (1) zaštite lica, objekata i poslovanja, (2) sprovođenjem propisa i uspostavljanjem potrebne discipline, (3) određenih (bezbednosnih) mera i (4) regulisanjem i kontrolom drugih pitanja od zanačaj za taj subjekat.

Svrha (cilj) bezbednosti i njene primene je:

  • Zaštita života ljudi;
  • zaštita sloboda i prava zaposlenih u samoj organizaciji (kompaniji);
  • zaštita objekata;
  • zaštita imovine;
  • zaštita i obezbeđivanje sprovođenja zakona i propisa;
  • zaštita poverljivih poslovnih podataka (informacija) i aktivnosti;
  • otkrivanje nosilaca i izvršilaca protivzakonitih i protivpropisnih radnji u i prema organizaciji (kompaniji);
  • povećanje produktivnosti

Fizičko-tehničko obezbeđenje predstavlja plansko i organizovano preduzimanje i sprovođenje mera, radnji i postupaka u svrhu zaštite određenih objekata bezbeđenja.

Pod objektom obezbeđenja se podrazumevaju: zgrade, kompleksi zgrada, određeni (ograničeni ili ograđeni) rejoni, prostori i pravci, sredstva (mašine, oprema, alati, vozila i sl.), dokumenta, dragocenosti i druge vrednosi (novac, umetnine, dragoceni metali i minerali) i lica (ljudi).

Prijavna služba predstvalja organizovanu i plansku delatnost obezbeđenja objekata posedanjem određenih tačaka ispred ili unutar samog objekta u svrhu kontrole ulaska i izlaska lica i sredstava (najčešće vozila i robe). Cilj prijavne službe je sprečavanje nekontrolisang ulaska i izlaska i unošenje-iznošenje sredstava (stvari).

Čuvarska služba predstavlja plansku i organizovanu delatnost obezbeđenja objekata posedanjem stalnih ili privremenih tačaka i rejona na perimetru (spoljnom obodu, granici) i unutar objekta obezbeđenja, u svrhu sprečavanja ulaska-izlasak ljudi i iznošenje imovine. Cilj čuvarske službe je da zaštiti objekat obezbeđenja, pre svega pokretnu i nepokretnu imovinu od neovlašćenog iznošenja ile eventualnog napada i ugrožavnja bilo koje vrste spolja

Poslovi tehničke zaštite obuhvataju plansku i organizovanu delatnost obezbeđenja objekata postavljanjem, aktiviranjem, upotrebom i praćenjem sistema (sredstava) tehničke zaštite. Tehnička zaštita obuhvata protivdivezrijsku i protivprovalnu zaštitu. Sistemi (sredstva) tehničke zaštite su: video-nadzor, detektori metala, eksploziva, opasnih i drugih gasova, skeneri („rendgen“ uređaji), uređaji za detekciju pokreta, senzori raznih namena, posebno ojačana vrata i prozori, posebne brave i drugi uređaji za zaključavanje, uređaji za kontrolu pristupa i sl.

Plan (eleborat) obezbeđenja je dokument kojim se precizno definiše organizacija i sprovođenje obezbeđenja i načelno se sastoji od:

  • izvod (zaključci) iz bezbednosne procene objekta obezbeđenja,
  • sastav obezbeđenja (broj ljudi, po smenama i pozicijama, način smenjivanja),
  • oprema i naoružanje (vrsta, broj, način primopredauje i čuvanja i sl.),
  • organizacija veze i obaveštavanja,
  • namena i  opšte dužnosti organa obezbeđenja (prijavnica, patrola, čuvari i sl.),
  • ovlašćenja radnika obezbeđenja, posebno u pogledu prava na upotrebu fizičke sile, drugih sredstava prinude, kao i vatrenog oružja,
  • posebne dužnosti pojedinih organa  i izvršilaca i
  • postupci u pojedinim specifičnim situacijama.

Bezbednosna procena je interaktivno i logično povezivanje („analiza“) činjenica i saznanja o pojedinim elementima predmeta – subjekta procene u svrhu sticanja saznanja o mogućnosti i verovatnoći nastanka opasnosti, mogućem sprečavanju nastanka opasnosti, ili, ako to nije moguće smanjenja (ublažavanja) i/ili otklanjanja štete (kontroli opasnosti).

Opasnost je svojstvo ili sposobnost nečega ili nekoga da potencijalno uzrokuje štetu. Opasnosti mogu biti:

  • uzrokovane (namernom) voljom čoveka („taktičke“ opasnosti);
  • nenamerne aktivnosti čoveka;
  • prirodne nepogode i događaji na koje se ne može uticati („udesi“);

Rizik je verovatnoća nastanka opasnosti u uslovima delovanja ili izloženosti;

Procena rizika je proces vrednovanja verovatnoće nastanka opasnosti;

Predmet-subjekat  procene je fizički objekat (industrijski kompleks, zgrada i sl.), ličnost, prostor, događaj, aktivnost (proces) i td.