Uslovno rečeno, idealna situacija organizacije bezbednosti je njeno formiranje kao integrisane funkcije unutra osnovnog sistema. Na taj način se obejdinjavaju sve relevantne bezbednosne ifnormacije i obezbeđuje optimalna, racionalna i efikasna organizacije rukovođenja poslovima bezbednosti.

Bezbednosni podsistem unutar kompanije je efikasan samo kada je relativno  samostalan ( u organizacijskom smislu), objedinjen putem centralizacije ključnih informacija o stanju bezbednosti i odgovoran isključivo glavnom donosiocu odluka ili vlasniku (vlasnicima).

„Protexi Group system“ vam nudi kompletan bezbednosni inženjering uključujući predlog organizacije, obuku ljudstva i implementaciju po načelima  integrisanog sistema.

Bezbednost je neprekidna funkcija koja se neprekidno sprovodi i obnavlja u vidu ciklusa. Na taj način se sprečava entropija (urušavanje, „odumiranje“) štićenog sistema.

U jednoj našoj poznatoj kompaniji iz oblasti proizvodnje hrane primetili su da imaju neslaganje između onoga što se proizvede i onoga što se naplati. Čitav sistem bezbednosti se zasnivao na fizičkom obezbeđenju koje im je pružala uslužna firma kao i poverenju u ljude (zaposlene). Takođe, za opštu bezbednost je bio zadužen menadžer odgovoran za bezbednost i zdravlje na radu, koji je, to obavljao kao dodatni, opterećujući posao. Pokušali su sami, zajedno sa rukovdiocem fizičkog obezbeđenja, da reše problem. Tada su videli da problema ima još, i više nego što su u prvi mah predpostavljali. Zato je menadžment kompanije procenio da im je potrebna nezavisna procena u vidu detaljne analize stanja bezbednosti  sa predlogom rešenja.

Procena koja je usledila pokazala je da u kompaniji postoji sistematsko, dugotrajno, gotovo „tradicionalno“ potkradanje, od „sitnog“ iznošenja par komada proizvoda od strane radnika, do organzovanog potkradanja pravljenjem velikih „viškova“ i iznošenja toga kamionima.

Na osnovu prikupljenih informacija naši procenitelji su utvrdili žarište problema i da u korenu leži, pre svega, loša organizacija rukovođenja i organizacije posla. Uočeno je da se problemi sa nižih nivoa rukovođenja prebacuju na više i oni tako zatrpavaju i stvaraju uslovi da se krađe i prevare „ne vide“. Brojanje gotovih proizvoda obavljano je praktično ručno, bez nadzora i kontrole što je omogućavalo nesmetano pravljenje viškova. Procenjeno je da najmanje 2% gotovih proizvoda dnevno nestaje kroz krađe, što je na godišnjem nivou činilo štetu od oko milion evra. Veliko poverenje omogućavalo je izvršiocima da povećavaju realne tehnološke rasture. Takođe, uočeno je da u potkradanju učestvuju i radnici obezbeđenja. Rukovodilac obezbeđenja, inače vrlo uporan i profesionalan, inicijator sprečavanja ovih krađa i prevara, u prvi mah nije poverovao u tu tvrdnju. Sticajem okolnosti nedugo posle obavljene procene pretpostavka se potvrdila. Policija je, u okviru svoje akcije na suzbijanju nelegalne trgovine, uhapsila više radnika iz proizvodnje koji su nelegalno iznosili proizvode, ali i trojicu radnika obezbeđenja koji su im to i omogućavali. Utvrđen je da se postojeći sistemi tehničke zaštite (video-nadzor) i sistem evidencije radnog vemena i obračuna plata praktično ne koriste. Zbog velikog broja izuzetaka (svi rukovodici smatrali su da njih treba izuzeti) sistem evidencije radnog vremena je bio formalan i niko ga nije uzimao ozbiljno. Video-nadzor niko nije pratio a delom je bio i neupotrebljiv.

Predlogom rešenja obuhvaćen je spektar mera, postupaka i konkretnih rešenja: organizacija, ciljevi i zadaci organa unutrašnje kontrole – bezbedosti, zaduženog za upravljanje poslovima bezbednosti; predlog poboljšanja bezbedosti ljudskih resursa;  predlog nadogradnje i korišćenja svih sistema tehničke kontrole sa potrebnim taktičkim uputstvima korišćenja; izrađen je elaborat – plan  fizičkog obezbeđenja (kompletno uputstvo sa pojedinačnim, konkretnim zadacima izvršiocima, uključujući i evidencije); predložene su konkretne mere kontrole i nadzora kritičnih tačaka i procesa; predloženo je i povećanje davanja za uslugu fizičkog obezbeđenja, kako bi redovne plate radnicima fizičkog obezbeđenja bile stimulativne ali i uvođenje stimulativnih bonusa za svaki otkriveni slučaj krađe, što je i prihvaćeno. Neke od mera su odmah i primenjene što se odmah odrazilo „na povećenje“ stanja zaprimljene robe iz proizvodnje u magacinima, smanjenje tehnološkog rastura, čak ispod onoga što su do tada smatrali normalnim.

Ukupna cena za opisanu uslugu bila je ispod vrednosti dnevene štete koju je ova proizvodna kompanija imala.

Bezbednost je stanje, funkcija i organizacija.

Uopšteno, bezbednost predstavlja stanje nepostojanja opasnosti ili zaštićenosti, ali i ukupost aktivnosti (procesi) na zaštiti tog stanja. 

Bezbednost kao funkcija poslovanja je organizovani skup poslova kojima se štiti određeni subjekat odnosno vrednost (kompanija, delatnost i sl.), pre svega njegovi vitalni delovi, od nosilaca svake  nelegalne i sa poslovima ili aktivnostima tog subjekta nespojive delatnosti, unutar ili izvan njega i obezbeđuju potrebni (optimalni) bezbednosni uslovi planiranjem, organizovanjem, realizovanjem i kontrolom (1) zaštite lica, objekata i poslovanja, (2) sprovođenjem propisa i uspostavljanjem potrebne discipline, (3) određenih (bezbednosnih) mera i (4) regulisanjem i kontrolom drugih pitanja od zanačaj za taj subjekat.

Svrha (cilj) bezbednosti i njene primene je:

Fizičko-tehničko obezbeđenje predstavlja plansko i organizovano preduzimanje i sprovođenje mera, radnji i postupaka u svrhu zaštite određenih objekata bezbeđenja.

Pod objektom obezbeđenja se podrazumevaju: zgrade, kompleksi zgrada, određeni (ograničeni ili ograđeni) rejoni, prostori i pravci, sredstva (mašine, oprema, alati, vozila i sl.), dokumenta, dragocenosti i druge vrednosi (novac, umetnine, dragoceni metali i minerali) i lica (ljudi).

Prijavna služba predstvalja organizovanu i plansku delatnost obezbeđenja objekata posedanjem određenih tačaka ispred ili unutar samog objekta u svrhu kontrole ulaska i izlaska lica i sredstava (najčešće vozila i robe). Cilj prijavne službe je sprečavanje nekontrolisang ulaska i izlaska i unošenje-iznošenje sredstava (stvari).

Čuvarska služba predstavlja plansku i organizovanu delatnost obezbeđenja objekata posedanjem stalnih ili privremenih tačaka i rejona na perimetru (spoljnom obodu, granici) i unutar objekta obezbeđenja, u svrhu sprečavanja ulaska-izlasak ljudi i iznošenje imovine. Cilj čuvarske službe je da zaštiti objekat obezbeđenja, pre svega pokretnu i nepokretnu imovinu od neovlašćenog iznošenja ile eventualnog napada i ugrožavnja bilo koje vrste spolja

Poslovi tehničke zaštite obuhvataju plansku i organizovanu delatnost obezbeđenja objekata postavljanjem, aktiviranjem, upotrebom i praćenjem sistema (sredstava) tehničke zaštite. Tehnička zaštita obuhvata protivdivezrijsku i protivprovalnu zaštitu. Sistemi (sredstva) tehničke zaštite su: video-nadzor, detektori metala, eksploziva, opasnih i drugih gasova, skeneri („rendgen“ uređaji), uređaji za detekciju pokreta, senzori raznih namena, posebno ojačana vrata i prozori, posebne brave i drugi uređaji za zaključavanje, uređaji za kontrolu pristupa i sl.

Plan (eleborat) obezbeđenja je dokument kojim se precizno definiše organizacija i sprovođenje obezbeđenja i načelno se sastoji od:

Bezbednosna procena je interaktivno i logično povezivanje („analiza“) činjenica i saznanja o pojedinim elementima predmeta – subjekta procene u svrhu sticanja saznanja o mogućnosti i verovatnoći nastanka opasnosti, mogućem sprečavanju nastanka opasnosti, ili, ako to nije moguće smanjenja (ublažavanja) i/ili otklanjanja štete (kontroli opasnosti).

Opasnost je svojstvo ili sposobnost nečega ili nekoga da potencijalno uzrokuje štetu. Opasnosti mogu biti:

Rizik je verovatnoća nastanka opasnosti u uslovima delovanja ili izloženosti;

Procena rizika je proces vrednovanja verovatnoće nastanka opasnosti;

Predmet-subjekat  procene je fizički objekat (industrijski kompleks, zgrada i sl.), ličnost, prostor, događaj, aktivnost (proces) i td.

Ono što je sigurno jeste da, matematički rečeo, apsolutna bezbednost ne postoji. Na bezbednost utiču mnogi činioci, pre svega ljudsko ponašanje i priroda koji ponekad imaju, svako za sebe i ukupno, karakter nepredvidljivosti. Marfijevi zakoni uvek važe. Međutim, to nije razlog da se u bezbednost ne ulaže. Ako se opasnost ne može izbeći ne znači da je ne treba sprečavati ili ublažavati njene posledice.

Prema nekim pokazateljima ulaganje u bezbednost (troškovi po tom osnovu) u našoj prosečnoj firmi ne prelazi 1 % ukupnog troška poslovanja. Međutim, u zapadnim kompanijama taj iznos je 4-5%. Oni znaju da doprinos tog ulaganja može biti i do 30% u ukupnom prihodu. Kako se to postiže? Pre svega predviđanjem opasnosti – bezbednosnih problema i preduzimanjem racionalnih, optimalnih mera da do njih ne dođe, odnosno, ako to nije moguće da se ublaže posledice. Praksa pokazuje da se ova tvrdnja najčešće ne prihvata odmah. Menadžment kompanija najčešće „ne vidi“ opasnost. Izložen je stalnom pritisku da smanji rashode i „kreše“ tamo gde „ne vidi“ potrebu. A kada je „ne vidi“ onda je i nema. Zato se u praksi najčešće dešava da do problema prvo dođe, da se proizvede šteta, pa da se tek onda ulaže u bezbednost.

Zato većina proizvodnih firmi kod nas ima samo fizičko obezbeđenje. To obezbeđenje obično čine slabo plaćeni, ne motivisani ljudi, često invalidi rada, odnosno oni sa kojima se nije znalo šta će i kuda će s njima. Neki smatraju da to što su postavili tehničke sisteme zaštite, najčešće video-nadzora ili evidencije radnog vremena, trajno rešava problem. Narvno to je privid.

U vreme ekonomske krize, gde je svaki ušteđeni dinar više nego koristan, potrebno je sebi postaviti pitanje: može li se nama to (krađa, prevara, odliv informacija, sabotaža i sl.) desiti? Oni koji kažu – neće se to nama desiti – još uvek veruju da postoji apsolutna bezbednost.